Граматика пиротског говора је посебна по томе што гради сасвим јединствен систем у коме се древни српски облици преплићу са балканским утицајима. При слушању се лако препознаје јер чува стари начин наглашавања речи без развлачења тонова, као и карактеристичне прастаре гласове који су из стандардног језика давно нестали. Уместо свих падежа користи се углавном један главни облик речи уз предлоге, док се за тачно означавање близине ствари и људи додају наставци. За разлику од падежа који су поједностављени, глаголски систем је изузетно богат: инфинитив se уопште не користи, али су зато стара прошла времена аорист и имперфекат и даље потпуно живи. На крају, овај народни говор је изузетно сликовит и топао јер обилује посебним речима и наставцима за изражавање емоција, чиме ствара прелепу звучну слику пиротског краја.

 ...