Teorija Zdravlja
Temporada 2
Teorija zdravlja: Reumatske i autoimune bolesti pogađaju sve više ljudi: Žene na udaru oboljenja koje je preraslo u pandemiju
Temporada 1
por Telegraf
Prof. dr Dušan Stefanović, poznati reumatolog, bio je gost emisije Teorija zdravlja, gde je izneo zanimljive informacije o pandemiji reumatskih bolesti Danas, u takozvanom modernom vremenu, primetan je porast hroničnih nezaraznih bolesti u koje pored dijabetesa, insulinske rezustencije spadaju i reumatske bolesti. Reumatske bolesti u suštini obuhvataju široku lepezu bolesti i stanja: bolna stanja sistema za kretanje, osteoartritise, bolove u leđima i vratu, tendinitise, burzitise, osteoporozu, giht, reumatoidni artritis, psorijazni artritis, reumatsku polimialgiju, fibromialgiju, druge autoimune bolesti kao što su skleroderma, Sjogenov sindrom, lupus, vaskulitisi, Lajmski artritisi. Svako od nas oseća bol u zglobovima i mišićima s vremena na vreme. Kada se bol u zglobovima, vratu, leđima, kostima i mišićima ne razrešava onako kako bismo očekivali, kada je ozbiljan i uporan i traje više od nekoliko dana, potrebno je javiti se na pregled kod reumatologa.
Alergije su poslednjih godina u velikom porastu, a uzroci za to još uvek nisu poznati. Po nekim istraživanjima 1,6 od dva miliona pacijenata pati od polenske kijavice i stoga se pribojava svake nove "sezone polena". Polen se u vazduhu pojavljuje već u rano proleće, kada cveta drveće, dok je maj "rezrevisan" za cvetanje trava koja izaziva i najteže oblike, uz naravno cvetanje korova nešto kasnije. Simptomi alergije su suzne oči i zapušen nos, kijavica, kašljanje, šištanje iz pluća, ali i osip i pojava ekcema. To se sve dešava kada imuni sistem reaguje na štetne supstance polena koje dovode do iritacije. Gost podcast-a bila je dr Aleksandra Plavšić, alergolog i imunolog sa Univerzitetskog kliničkog centra Srbije
Gost podcast-a Teorija zdravlja bila je Svetlana Negić, floriterapeut i savetnik za zdravu ishranu. Holistički pristup zdravlju podrazumeva sagledavanje čoveka kroz tri dimenzije - fizičku, umnu i duhovnu - i posvećivanju pažnje svakoj od njih. Prirodna medicina zasniva se na holističkom prilazu zdravlju uopšte, a jedna od disciplina holističke medicine je floriterapija. Floriterapija zauzima stav: simptomi se eliminišu pronicanjem u njihove unutrašnje razloge, obnavljanjem intimne harmonije koja predstavlja jedini put ka istinski dobrom zdravlju. Upražnjavanje floriterapije znači ulazak u jedan dinamičan proces - preispitivanje svega što zaista ne funkcioniše u našem životu.
Iako savremena medicina posmatra čoveka samo kao fizičko biće, definitivno znamo da to nije tako. Čovek je multidimenzionalna figura koja se sastoji od fizičkog, emocionalnog i energetskog tela. Zato je važno da sve aspekte držimo u balansu. Upravo o tome priča dr Semir Osmanagić, arheolog, pronalazač Bosanskih piramida. - Danas je problem kvalitet života koji živimo. Zbog rata u Ukrajini ljudi stalno žive u nekim iščekivanjima šta će se dogoditi, i to se dešava stalno kroz razne krize koje su nas zadesile u poslednje vreme. - Bitno je za svakog od nas da sve što utiče na naše zdravlje shvatimo ozbiljno i počnemo da se prema tome odnosimo odgovorno. Imamo fizičko zdravlje za koje indijski gurui kažu da je samo "vozilo", ali se ja ne slažem s tim. Naše telo jeste za jednokratnu upotrebu, rađamo se, živimo, umiremo, ali bez obzira na sve trebamo se odnositi prema njemu kao prema hramu.
Srbija i Kina su prijateljske zemlje, ali činjenica je da nas dele velike razlike. Neke možemo sami da vidimo i naslutimo, a neke su vidljive samo osobama koje su živele u obe zemlje. Upravo je jedna od njih Kineskinja Vang Ćuen ili kako se u Srbiji, u kojoj godinama živi, zove - Judmila Vang. Vang Ćuen je u prvom navratu u našoj zemlji bila od 1997. do 2010. godine, a onda se vratila 2018. godine jer smatra da ljudi ovde imaju dušu. Trenutno je savetnik u jednoj kineskoj kompaniji u Zrenjaninu, ali tečno govori naš jezik i prava je osoba da ispriča koje su razlike između Kineza i Srba. Zašto mi pijemo hladna pića, a Kinezi samo topla, ko jede ljuću hranu i zašto su naši proizvodi od mesa prejaki za kinesku populaciju?
rbija je poznata kao zemlja dobre i kvalitetne hrane, ali uprkos dobroj i plodnoj zemlji često zavisimo od tehnologije prerade namirnica. Životne namirnice koje čovek koristi u ishrani vrlo su složenog biohemijskog sastava i imaju različita nutritivno-fiziološka svojstva. Primenom savremene nauke, tehnike i tehnologije, uz upotrebu različitih zaštitnih sredstava (pesticida, aditiva i dr.), a zahvaljujući razvoju prehrambene industrije, naročito njenih pojedinih grana, postiže se proizvodnja širokog asortimana namirnica, s različitim stepenom pripremljenosti za ishranu. Tehnologija hrane kao deo nauke o hrani je naučna disciplina koja proučava procese u toku kojih se hrana proizvodi, prerađuje i pakuje, ali i procese tokom dristribucije, skladištenja, deklarisanja i upotrebe hrane. Istraživanja u oblasti tehnologije hrane usmerena su na razvoj novih prehrambenih proizvoda, osmišljavanje procesa proizvodnje hrane i izbor ambalažnog materijala u skladu sa zahtevima održivosti kvaliteta proizvoda. Upravo na ovu temu, kakva je hrana koju jedemo, kako da je čuvamo posle kupovine, koji aditivi se koriste, govori doc. dr Nataša Kilibarda koja predaje tehnologiju životnih namirnica, kao i bezbednost hrane na Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum.
Čuvena narodna poslovica "Um caruje, snaga klade valja" ne može se primeniti na Radeta Savića, najjačeg čoveka Srbije. On jeste bio dvostruki svetski prvak i petostruki evropski šampion u powerliftingu,disciplina bench press i ujedno i svetski rekorder u toj disciplini sa 290 kilograma bez opreme, ali njegova inteligencija probija okvire. U emisji Teorija zdravlja, Savić je otvorio dušu ispričao svoj put od talentovanog atletičara, osrednjeg fudbalera do najjačeg čoveka na svetu. Kako je trenirao, šta je jeo, koliko je bilo teško probiti se sam bez podrške saveza. Od 100 takmičenja na kojima je bio, samo jednom je bio drugi.
Olivera Zajelac je najbolji srpski sportski nutricionista a četiri godine bila nutricionista legendarnog italijanskog kluba Milana, gde je brinula o ishrani najvećih fudbalskih zvezda. Fudbalski klub Milan jedan je od najpoznatijih, ne samo u Italiji, već i u svetu. Kada uspete da budete deo tog kolektiva makar na neko vreme može se smatrati da ste uspešni i priznati u svom poslu.
U poslednjih dvadesetak godina sve više je prisutna i kod dece. Često je udružena sa pojavom dijabetesa, srčanih oboljenja, vaskularnih bolesti, kao i mnogih drugih poremećaja. Osim toga, gojaznost predstvalja i veliki problem za izazivanje različitih deformiteta kod dece poput krive kičme, grudnog koša, krivih nogu, ravnih tabana i slično. Upravo na ovu temu govori, ali i nudi rešenja doc. dr Tamara Stojmenović, specijalista sportske medicine i profesor na predmetu Korektivna gimnastika sa kineziterapijom, na Fakultetu za fizičku kulturu i menadžment u sportu, Univerziteta Singidunum.
Zima i hladnoća ne moraju uvek da budu prepreka za bavljenje fizičkom aktivnošću. Naprotiv, hladno vreme možemo iskoristiti da poboljšamo svoje zdravlje. Treninzi napolju, po snegu, kiši, na minus 10 ne samo da vam neće naškoditi već će vas i ojačati, a ako na sve to dodate i kupanje u hladnoj vodi, vaš imunitet će biti pravi štit, "bulletproof". Upravo na ovu temu u podcast-u Teorija zdravlja govori Marko Mažar, fitnes trener i osnivač programa Bootcamp Srbija, koji promoviše treninge na otvorenom i zimsko kupanje.