Током 19. века Пирот и његов крај су прошли кроз драматичну трансформацију од турске касабе до модерног српског граничног града након ослобођења 1878. године, суочавајући се са губитком софијског тржишта и озбиљним економским шоком. Српско-бугарски рат (1885–1886) донео је једномесечну бугарску окупацију, страдање околних села и унутрашње поделе, што је држава касније санирала суђењима за велеиздају, али и масовним помиловањима ради реинтеграције овог подручја. Изражена пољопривредна криза, изазвана филоксером, градобитним годинама, строгим пореским запленама и зеленашењем, додатно је разорила сеоска домаћинства и традиционалне задруге. Као примарни механизам опстанка учврстило се печалбарство кроз организоване тајфе, при чему су пиротски мајстори и грађевинци стицали углед и приходе радили широм региона и ван њега. Упркос верско-културној транзи ...