“Solidarnost, a ne milostinja”, moto je koji u prvi plan ističe čovjeka, onog kom je već oduzeto gotovo svako pravo na dostojanstvo. I niko tu nije posebno targetiran u startu. Nema tu teorija zavjera, već tu postoji samo sistem koji siše i koji odbacuje one slabe. Njihova uloga u hranjenju tog sistema je nikakva, pa i gore od toga jer su samo smetnja tom sistemu. I rado bi ih eliminisali, ali to je ipak zakonski neprihvatljivo. Stoga ih ignoriše i gura duboko u marginu dok ih ne proguta zaborav ili smrt. I nije ovo ništa novo, niti je ovaj nakaradni sistem nešto novo. Novo je samo da se u vremenu pandemije broj marginalizovanih i siromašnih drastično povećao, a ta opasnost prijeti svakome od nas. Stoga, budimo empatiju i preko potrebnu solidarnost kako bi barem probali postaviti temelje nekog drugačijeg sistema koji brine o onim najslabijima, jer,  ...