Бајке, приповетке и приче Лужичких Срба представљају витални чувар идентитета овог народа, обухватајући фантастичне бајке, морално-дидактичке и хумористичне приче. У овим причама централно место заузимају јунаци попут Глупог Петра, чија наизглед скромност и „глупост“ у ствари симболизују моралну истрајност и духовну чистоту. Природа и магијски ментори — попут чаробног коња или звонке липе — активни су учесници који помажу јунацима на њиховом путу. Мотиви зачараности превазилазе се искључиво одлучним и храбрим делима, док је етички фокус увек стављен на тријумф космичке правде над похлепом и неправдом. Кроз специфичан завичајни колорит, ова традиција документује изнутра грађену духовну снагу народа који упркос свим изазовима чува своју веру у коначну победу добра.

ИЗВОРИ:

• Ђорђевић Н, Бранкачк Ј, Шустер-Шевц Х. Лужички Срби. ...